Čudo

Uvek si skrivala taj tvoj pogled. Nevino lep pogled na koji niko nije ostao ravnodušan, pa ni ja, iako si pokušavala da ga skrivaš i od mene. Ne znam zašto je to tako ali uvek si bila nesigurna u sebe i išla pognute glave, kao da nisi želela da gledaš ovaj grozni svet pa si tako čuvala svoje lepe plave oči. Možda su baš zbog toga i tako lepe, jer nisu videle crnilo ovoga sveta koje uništava sve pred sobom. Zato sam siguran da ti nisi za ovaj svet. Tako lepo, krhko i nevino biće jednostavno ne pripada ovde. Ne znam gde tačno pripadaš ali uvek kada sam te pogledao zamišljao sam da živiš u nekom svom svetu, u nekoj vanprostornoj dimenziji u kojoj ne puštaš nikoga. Bio sam blizu da upoznam taj tvoj svet u kome živiš ali na kraju ipak nisam uspeo. Sada mogu samo da ga zamišljam i sve mi više pada ideja da si ti kao Alisa u zemlji čuda, samo što si ti čudo u toj tvojoj zemlji, iako toga nisi svesna. Garantujem da si najlepše čudo koje hoda tom tvojom zemljom a potpisujem da si i najlepše čudo koje hoda ovim, ne tako lepim, svetom. 

~ N.D. 

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (2) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Snovi

Uvek sam imao čudne snove. Toliko čudne da kada se probudim zbunim se i ne znam šta znače. Na početku sam mislio da nemaju nikakvo značenje jer stvarno, one gluposti koje sam sanjao su smešne i čisto sumnjam da znače nešto. Ali onda se to promenilo jer sam počeo da sanjam tebe. Sanjao sam te skoro svake noći od kada si otišla. U snovima si tako realna i tako lepa da mi je prosto žao što je to bio samo san kada se probudim. Budem loše jer se sve između nas završilo, što te više nemam, što te možda ima neko drugi i što znam da si nesrećna čak iako si kraj tog drugog momka.  Sanjao sam te opet prošle noći i želela si da se pomirimo, da sve bude kao što je bilo pre, da budemo srećni ali jebiga, to je bio samo san i možeš zamisliti razočarenje na mom licu kada sam se probudio i shvatio to. Doduše, shvatio sam značenje snova, barem kada sanjam tebe ili barem mislim da znam zašto te sanjam a to je zbog toga što uvek sanjamo one osobe koje ne možemo imati na javi... Zato ću se prepustiti svojim snovima, da te barem tamo imam... 

 

~ N.D.  

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (2) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Beg

Sećaš se kada su tvoji pomislili da želiš da pobegneš sa mnom daleko od njih, pa smo se mi smejali na tu zamisao jer je ideja bila apsurdna. No, sada mi se čini da smo trebali to da uradimo, da smo trebali da jednostavno ostavimo sve iza sebe i krenemo u nepoznato. Samo ti i ja i otvoren svet. Nije bitno dokle bi stigli, snašli bi se nekako jer smo oboje zrele osobe kada to moramo biti. Možda bi na kraju završili i negde daleko, na nekoj drugoj planeti, jer ova definitivno nije za nas. Zamisli našu planetu. Radimo šta hoćemo, kad god hoćemo, viđamo se kad god hoćemo (svakog dana) i sve je magično oko nas, kao da to nije stvarnost ali bila bi... Bila bi stvarnost samo da si odlučila da pobegnemo daleko, ali umesto toga, ti si izabrala da pobegneš od mene, toliko daleko da te jedino u snovima mogu pronaći...

 

~ N.D.  

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (3) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Tragedija

Ti ćeš za mene uvek biti tragična devojka. Počev od tvoje teške prošlosti i iste takve sadašnjosti (iako ne mogu znati kakva je jer si me napustila), pa sve do tvojih očiju u kojima skrivaš tu tugu, sve do tvog srca koje više nije ni srce već parčići koji polako otpadaju i na kraju naša tragična veza, ako to mogu nazvati vezom. Upozoravala si me, terala od sebe i uvek spominjala moj citat u kome jedan deo kaže: "i sama znaš kako se završava svaka ljubavna priča" ali ja sam ti pričao da ćemo uspeti i da se naša "veza" neće tako završiti jer nije kao ove današnje veze u kojima ljudi gledaju samo da izvuču korist. I to što smo imali stvarno nije bilo lažno, bilo je nešto najiskrenije i najrealnije što se može imati, ona retkost koja se teško danas nađe ali šta ćeš... Našli su se tragična devojka i tragičan momak i posle njih je ostala samo jedna tragična priča. Tragična i veoma bolna... 

 

~ N.D.  

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Sreća

Šta je to sreća? To je pitanje koje sebi postavljam i na koje nemam odgovor. Da li je sreća kada nekim čudom dobijemo sedmicu na lotou? Da li je sreća kada se okliznemo ali ipak ne padnemo? Da li je sreća kada za poen položimo neki test ili je pak sreća merilo koliko nam važi/znači neka osoba jer ja sam bio srećan sa njom. Dani su mi bili ispunjeni i jedva sam čekao dan kada ću joj utrčati u zagrljaj, jedva sam čekao da joj čujem glas, da je posmatram i divim joj se. Ali da li je to prava sreća jer je više ne osećam od kada je ona otišla, kao da je spakovala kofere, napustila me i otišla sa mojom voljenim osobom, za koju sam siguran da nije srećna kao što nisam ni ja... Pa šta je onda ta sreća i gde je pronaći u ovom 21. veku? Ne znam, ali ću nastaviti da je tražim sa nadom da ću je jednog dana naći, a do tada ću se posvetiti knjigama i pisanju jer se možda baš tu krije deo sreće koji ja tražim... 
 
~ N.D. 

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (3) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Svemir

Znaš, svemir je jedan očaravajući prizor. Toliko zvezda na njemu sijaju i svetle tokom noći da je prosto greh ne dići glavu i uživati u tome. Često tako dok šetam, zastanem da pogledam gore i divim se prizoru koji mi oduzme dah. Pa tako maštam o tom danu kada ćemo biti na krovu neke zgrade i dok uživamo u prizoru svemira, pričamo o tome kako smo se upoznali, kroz šta smo sve prošli i ostale stvari o nama.Tako većinom i dolazi moja inspiracija, kada pogledam u zvezdano nebo ali ona najveća i najlepša ipak dolazi kada pogledam u njene oči i vidim ceo svemir ispred sebe...

 

~ N.D. 

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Teorija #1

Znaš, kada legnem uveče i ostanem sam sa svojim mislima, počnem da razmišljam o nekim stvarima, o ovom svetu i zapitam se ima li mu spasa. Zapitam se šta me čeka sutra, da li će me iznenaditi nečija ljubaznost ili će sve biti isto i opet ću se razočarati u ovaj svet i ljude. Zapitam se šta se desi sa ljudima kada umru i da li stvarno postoje pakao i raj. Zapitam se da li su zvezde stvarno ljudske duše koje su gore da sijaju i pokazuju nam put i svetlost u najtmurnijim noćima. I tako u svojoj glavi razvijam teorije koje se samo nadovezuju, sve dok se ne umorim i zaspim. Tako sam jedne noći razmišljao o teoriji da Bog namerno uzima dobre ljude a ovde ostavlja ove ostale jer mnogo dobrih i mladih ljudi su jednostavno isparili a sa kriminalcima se ništa ne dešava, čak štaviše, pogani ljudi prolaze bolje nego oni koji žele sve da urade na pošten način i koji se trude. Mislim da nas Bog stavi kroz neki test nakon čega odluči da li smo spremni da odemo gore i nastavimo sa normalnim životom u kome nema kriminala, patnje i ostalih loših stvari. Znam da ovo sve zvuči ludo, kao i ja, ali se stvarno nadam da ima nade da je ovo tačno i da je na tom gornjem svetu sve bolje jer je ovaj svet na kome se mi nalazimo već odavno skrenuo sa puta i nema nikakve svrhe...


~ N.D.

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Povratak

Znaš, nije me bilo neko vreme ali sam se vratio. Morao sam da sredim neke stvari u svom životu, ili bolje rečeno morao sam da sredim svoj život, da pustim da stare rane zacele, da svoje krvave falange previjem zavojima kako bih zaustavio krvarenje, da se zatvorim u sebe i guram ostale ljude što dalje jer tako to ide posle odlaska neke osobe, znaš i sama to. Ali tu sam sada, vratio sam se posle svega toga i možda se pitaš zašto? Zašto se vraćam sada kada je već prošlo nekoliko meseci od svega što se desilo i zašto pišem opet o tebi? Istina je da mi je ostao jedan osećaj koji nikako da ispari a to je osećaj nostalgije koji je uz mene tokom celog mog života pa sam zato i dao sebi ime "Nostalgičan dečko". Veruješ li mi da sam malo bolje, ne najbolje ali bolje, samo što se eto vuče taj osećaj i nikako da pusti mene a ni tebe. No, nadam se da si ti dobro, nadam se da je istina to što si mi rekla da si srećna, da si nastavila dalje i  da si sa drugim momkom, iako znam da je to laž, iako znam da nemaš nikog jer jebiga, ja sam te znao najbolje i ti si bila svesna toga... Ne znam koje osećaje ti imaš za mene i da li još imaš neko ali to sada nije ni bitno. Pišem ti ponovo jer želim da ti kažem da mi nedostaješ, da ti poželim sreću i da ti kažem da se čuvaš u ovom ludom svetu. Ako te slučajno zanima kako sam ja, to nije bitno i nemoj da se raspituješ o meni jer na kraju krajeva ovaj osećaj nostalgije će me pratiti celog života tako da ću ja uvek biti lik iz senke koji piše citate o tebi i koji će nekad napisati i knjigu o tebi. Zato uzimam sada mastilo koje kaplje sa mog srca, uzimam svoje naliv pero i krećem da pišem najiskrenije reči o tebi, jer već dugo nisam i jer mi već dugo nedostaješ a jedino te u svojim citatima i mogu imati... Zbogom

~ N.D.

Autor nostalgicboy ( Generalna ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)