Povratak
Znaš, nije me bilo neko vreme ali sam se vratio. Morao sam da sredim neke stvari u svom životu, ili bolje rečeno morao sam da sredim svoj život, da pustim da stare rane zacele, da svoje krvave falange previjem zavojima kako bih zaustavio krvarenje, da se zatvorim u sebe i guram ostale ljude što dalje jer tako to ide posle odlaska neke osobe, znaš i sama to. Ali tu sam sada, vratio sam se posle svega toga i možda se pitaš zašto? Zašto se vraćam sada kada je već prošlo nekoliko meseci od svega što se desilo i zašto pišem opet o tebi? Istina je da mi je ostao jedan osećaj koji nikako da ispari a to je osećaj nostalgije koji je uz mene tokom celog mog života pa sam zato i dao sebi ime "Nostalgičan dečko". Veruješ li mi da sam malo bolje, ne najbolje ali bolje, samo što se eto vuče taj osećaj i nikako da pusti mene a ni tebe. No, nadam se da si ti dobro, nadam se da je istina to što si mi rekla da si srećna, da si nastavila dalje i da si sa drugim momkom, iako znam da je to laž, iako znam da nemaš nikog jer jebiga, ja sam te znao najbolje i ti si bila svesna toga... Ne znam koje osećaje ti imaš za mene i da li još imaš neko ali to sada nije ni bitno. Pišem ti ponovo jer želim da ti kažem da mi nedostaješ, da ti poželim sreću i da ti kažem da se čuvaš u ovom ludom svetu. Ako te slučajno zanima kako sam ja, to nije bitno i nemoj da se raspituješ o meni jer na kraju krajeva ovaj osećaj nostalgije će me pratiti celog života tako da ću ja uvek biti lik iz senke koji piše citate o tebi i koji će nekad napisati i knjigu o tebi. Zato uzimam sada mastilo koje kaplje sa mog srca, uzimam svoje naliv pero i krećem da pišem najiskrenije reči o tebi, jer već dugo nisam i jer mi već dugo nedostaješ a jedino te u svojim citatima i mogu imati... Zbogom
~ N.D.
